Kremacija u Srbiji, i pored rasta popularnosti, i dalje je okružena čitavim nizom običaja, pravila i tradicija. Ovo je za mnoge porodice duboko emotivan trenutak koji mora da bude sproveden dostojanstveno i u skladu sa njenim duhovnim vrednostima. Kako bismo vam pomogli da se bolje pripremite i razumete ovaj proces, pripremili smo jasan vodič koji će obuhvatiti tri ključne faze procesa kremacije, a koje obuhvataju ceremoniju opela i molitve, obred postavljanja ili rasipanja urne u Vrtu sećanja, kao i period koji sledi nakon kremacije a odnosi se na održavanje sećanja na pokojnika.

Bonton i pravila ponašanja prilikom kremacije

Kada prisustvujete kremaciji, pravila oblačenja i ponašanja slična su onima kod tradicionalne sahrane, ali s nekoliko suptilnih razlika u zavisnosti od mesta i forme ceremonije. Preporučuje se skromna, tamna odeća – crna je najčešći izbor, ali su tamnoplava, tamnosiva i tamnobraon takođe prihvatljive. Muškarci obično nose odelo, košulju i kravatu, dok žene biraju haljine ili suknje skromne dužine, bez izraženih dekoltea i jarkih boja. Važno je da garderoba odražava poštovanje, bez nepotrebnih detalja ili modnih dodataka. Kada je reč o običajima, kremacija obično uključuje opelo u kapeli koje vodi sveštenik, posebno ako pokojnik potiče iz pravoslavne ili druge hrišćanske tradicije. Porodica i prisutni se okupljaju kako bi izrekli poslednje reči, zapalili sveću ili položili cveće na kovčeg pre nego što on bude prenesen u krematorijum. Ukoliko je planirano rasipanje pepela u Vrtu sećanja ili polaganje u kolumbarijum, često se tom činu pristupa sa posebnim pijetetom, a porodica može organizovati tihu molitvu, kratki govor ili simbolično spuštanje cveća u znak večnog oproštaja.

Opelo i molitva prilikom kremacije

Zašto je opelo važno?

U pravoslavnoj tradiciji, telo se smatra “hramom” duše. Opelo predstavlja jedan od ključnih obreda u pravoslavlju kojim se vrši ispraćaj duše pokojnika iz ovozemaljskog u onozemaljski svet. Takođe, opelo je molitveni oproštaj od pokojnika koji pruža duhovnu podršku ožalošćenima u njihovim teškim trenucima. Takođe, ono predstavlja čin nepokolebljive vere u besmrtnost duše i njeno vaskrsenje.

Kada i gde se izvodi opelo?

Iako kremacija nije tradicionalni elemenat u srpskoj kulturi, iako je SPC ne smatra hrišćanskim običajem, opelo – uz molitvu i blagoslov – ostaje neizostavan deo poslednjeg ispraćaja pokojnika, čak i ako je kremacija u pitanju. Opelo će se održati uz posebnu saglasnost eparhije, u slučaju da ona nije bila želja pokojnika ili je iz objektivnih razloga morala biti izvršena.
U slučaju kada je opelo dozvoljeno od strane SPC kada je u pitanju kremacija preminulog, ovaj obred će biti obavljen pre samog spaljivanja tela, u crkvi ili u kapeli. U posebnim slučajevima, opelo će biti održano i u kući pokojnika.

Obred vodi sveštenik, čitajući parastos i psalme i moleći se pri tom za oprost grehova i večni mir duše preminulog. Pre i nakon opela, porodica i prisutni mogu zapaliti sveće i položiti cveće na kovčeg.

Iako kremacija nije tradicionalni elemenat u srpskoj kulturi, iako je SPC ne smatra hrišćanskim običajem, opelo – uz molitvu i blagoslov – ostaje neizostavan deo poslednjeg ispraćaja pokojnika, čak i ako je kremacija u pitanju. Opelo će se održati uz posebnu saglasnost eparhije, u slučaju da ona nije bila želja pokojnika ili je iz objektivnih razloga morala biti izvršena.
U slučaju kada je opelo dozvoljeno od strane SPC kada je u pitanju kremacija preminulog, ovaj obred će biti obavljen pre samog spaljivanja tela, u crkvi ili u kapeli. U posebnim slučajevima, opelo će biti održano i u kući pokojnika.

Obred postavljanja urne u kolumbarijum ili rozarijum

Obred postavljanja urne u kolumbarijum ili rozarijum predstavlja dostojanstven i sve češći način trajnog zbrinjavanja posmrtnih ostataka nakon kremacije. Kolumbarijum je specijalno konstruisan zid sa nišama u koje se polažu urne, a svaka niša nosi spomen-ploču sa imenom, godinom rođenja i smrti pokojnika, često uz religiozni simbol ili kratku posvetu. Rozarijum je oblik zemljišnog memorijalnog prostora namenjen polaganju urni u tlo, u sklopu cvetne aleje, vrta ili travnjaka.

Sam čin postavljanja urne može biti intiman ili svečan, u zavisnosti od želja porodice. Prisutni se okupljaju u tišini, a obred može uključivati molitvu, govor jednog člana porodice ili sveštenika, kao i simbolične gestove poput polaganja cveća, fotografije ili pisma. U pravoslavnoj tradiciji, pre samog smeštanja urne, može se obaviti i kraći pomen. Kolumbarijum ili rozarijum omogućavaju porodici da u svakom trenutku poseti mesto sećanja, zapali sveću ili ostavi simbolični znak pažnje, bez fizičkih i finansijskih obaveza koje nosi klasično grobno mesto. Ova forma memorijala sve je popularnija u urbanim sredinama, gde prostor i praktičnost igraju važnu ulogu. Iako tiha i jednostavna, ceremonija u kolumbarijumu ili rozarijumu pruža osećaj trajne povezanosti i poštovanja prema uspomeni voljene osobe.

Obred rasipanja pepela u Vrtu sećanja

Obred rasipanja pepela u Vrtu sećanja predstavlja sve prisutniju praksu u Srbiji, naročito u većim gradovima poput Beograda, gde se nalazi jedini zvanični prostor za tu namenu – na Novom groblju. Vrt sećanja je hortikulturno uređeno mesto, okruženo zelenilom i ružama, namenjeno dostojanstvenom oproštaju bez klasičnog grobnog mesta. Sam čin rasipanja pepela obavlja se u tišini ili uz blagu pratnju molitve, zavisno od želja porodice. Obično je prisutan sveštenik koji može održati kraći obred, ali to nije obavezno. Prisustvuju najbliži članovi porodice koji mogu tom prilikom položiti cveće, upaliti sveću ili izgovoriti nekoliko rečenica u čast pokojnika. Nakon rasipanja, ime preminulog će se urezati na zajednički memorijalni stub u Vrtu sećanja, čime se obezbeđuje trajna uspomena. Ovaj vid ispraćaja pruža duhovni mir bez opterećenja koje nosi održavanje grobnog mesta, a pritom ostaje u potpunosti u skladu sa zakonskim i etičkim normama u Srbiji. Vrt sećanja je mesto tišine, poštovanja i trajne simbolike.

Period posle kremacije – održavanje sećanja

Kada period nakon kremacije, postavljanja ili posipanja urne kao formalan proces ispraćaja biva završen, tada za porodicu i prijatelje počinje lična i duhovna faza žalosti. Održavanje sećanja na preminulog igra ključnu ulogu u ovom procesu. Najčešća praksa je da porodica organizuje pomen na 40 dana od smrti, zatim godišnji pomen, kao i prisustvo na zadušnicama koje se obeležavaju četiri puta godišnje, bez obzira na to da li pokojnik ima grobno mesto ili je urna položena u kolumbarijum. Na tim mestima se mogu zapaliti sveće, ostaviti cveće i pročitati molitva. Groblja u Srbiji obično imaju uređene prostore za ove posete. Na godišnjice smrti moguće je naručiti i crkveni parastos, a za dodatno očuvanje uspomene porodice često izrađuju spomen-ploče, ukrašene slikom i tekstom u čast pokojnika, u okviru memorijalnih zidova.
Održavanje sećanja može uključivati i sadnju drveta, pravljenje albuma, pisanje pisama pokojniku ili čak simbolične putovanja na mesta koja su imala značaj u životu preminule osobe. Svaka porodica bira ono što joj pruža najviše utehe.

Saveti za porodice

• Jasno dokumentujte želje pokojnika unutar testamenta ili izjave – olakšava sprovođenje kremacije u skladu sa običajima.
• Obratite se kapeli na vreme kako biste organizovali opelo.
• Rezervišite termin za rasipanje pepela u Vrtu sećanja ili za postavljanje urne.
• Razmislite o opcijama za odlaganje urne: kolumbarijumu, rozarijumu ili Vrtu sećanja kao opcijama koje su na raspolaganju u Srbiji.
• Obeležite godišnjice i zadušnice, bez obzira na formu mesta – molitva i sećanje su ono što pravi razliku.

 

Kremacija u Srbiji, uz dostojanstvene obrede, može poštovati kako pravoslavnu tradiciju, tako i želje modernih porodica. Kroz organizaciju opela, obreda rasipanja u Vrtu sećanja i održavanje memorijala, pruža se prilika za elegantnu i dovljno svečanu ceremoniju održavanja sećanja na preminulog. Ako ikada budete u situaciji da planirate kremaciju, Pogrebno preduzeće Aleksandar je tu da vam u tome pomogne – profesionalno, saosećajno i u skladu sa željama porodice.