Porodične grobnice su čest oblik sahranjivanja u Srbiji, posebno u urbanim sredinama poput Beograda, Novog Sada i Niša. Međutim, pravo na korišćenje porodičnog grobnog mesta nije uvek jednostavno pitanje. U praksi se često javljaju nesporazumi, naročito u slučajevima kada je vlasnik preminuo, a više naslednika polaže pravo na korišćenje. U ovom tekstu razjašnjavamo ko ima pravo da bude sahranjen u porodičnoj grobnici, kako se to pravo reguliše, i šta se dešava kada između članova porodice dođe do neslaganja.

Šta je porodična grobnica i kako se postaje njen vlasnik?

Porodična grobnica je trajno grobno mesto koje je registrovano na jedno fizičko lice, najčešće člana porodice koji je kupio grobno mesto od javnog komunalnog preduzeća. Vlasnik grobnice dobija ugovor o zakupu grobnog mesta, koji se vodi u Knjizi grobnih mesta na groblju gde se parcela nalazi. Iako se često koristi termin „vlasnik“, važno je znati da se pravno gledano radi o zakupcu sa pravom korišćenja pod uslovima koje definiše JKP (javna komunalna preduzeća).

Ko ima pravo da se sahrani u porodičnoj grobnici?

• Pravo na ukop u porodičnoj grobnici imaju sledeće kategorije osoba:
• Lice na koje glasi zakup grobnog mesta (vlasnik ili zakupac).
• Najbliži srodnici zakupca – supružnik, deca, roditelji, braća i sestre.
• Lica za koja je zakupac izričito dao pismenu saglasnost.
• Lica koje sud ili naslednici izričito odobre u slučaju da zakupac preminuo a nije ostavio pismeno ovlašćenje.

Važno je istaći da pravo ukopa nije automatsko nasledno pravo, već se mora posebno regulisati ili kroz testament, ili saglasnošću među naslednicima.

Šta se dešava kada zakupac preminuće?

Kada lice na koje je grobnica registrovana preminuće, potrebno je izvršiti prenos zakupa na jednog od zakonskih naslednika. Procedura uključuje:

• Izvod iz matične knjige umrlih.
• Dokaz o srodstvu (izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih).
• Sprovedeno nasledno rešenje (izdato od suda ili javnog beležnika).
• Podnošenje zahteva za prenos zakupa u JKP koje upravlja grobljem.

Ukoliko to nije učinjeno, grobno mesto ostaje na preminulom, što u praksi može da stvori problem prilikom zakazivanja nove sahrane.

Šta ako naslednici ne mogu da se dogovore?

U mnogim slučajevima se dešava da više naslednika polaže pravo na istu grobnicu, ali nema saglasnosti oko toga ko može biti sahranjen. U tom slučaju, sahrana ne može biti izvršena bez saglasnosti svih zakonskih naslednika ili bez sudske odluke.

JKP-ovi u Srbiji zahtevaju pismenu saglasnost svih naslednika kada se ukop vrši u zajedničku grobnicu. Ako neki naslednici osporavaju pravo na ukop, potrebno je pokrenuti sudski postupak, koji može trajati i više meseci. Zato je izuzetno važno na vreme regulisati vlasništvo i prava korišćenja.

Kako sprečiti buduće nesporazume?

Evo nekoliko korisnih saveta koji mogu pomoći da se porodična grobnica pravilno i pravovremeno uredi:

• Prenesite zakup grobnog mesta na živog člana porodice koji će imati jasno definisano pravo upravljanja.
• U testamentu jasno navedite kome prepuštate pravo korišćenja grobnice.
• Ako ste zakupac, dajte pismenu saglasnost za ukop određenih članova porodice, posebno ako nisu u najužem srodstvu.
• Obavestite sve naslednike o odluci, kako bi se izbegle kasnije nesuglasice.

Da li postoji vremensko ograničenje korišćenja porodične grobnice?

Zakup grobnog mesta se u većini gradova u Srbiji vrši na neodređeno vreme, ali se redovno plaća godišnja taksa za održavanje. Ukoliko zakupac ili naslednici ne plaćaju održavanje više godina zaredom (najčešće 10), grobno mesto može biti proglašeno napuštenim, i tada komunalno preduzeće može da raspolaže parcelom u skladu sa zakonom.

Šta ako više lica ima pravo na korišćenje?

Kada više lica polaže pravo (npr. braća, deca, unuci), moguće je zajednički korišćenje grobnice, uz pismeni dogovor. Međutim, ukoliko dođe do nesporazuma, JKP ne dozvoljava ukop bez saglasnosti svih strana. Zato je preporučljivo da porodice još za života najstarijih članova jasno definišu plan korišćenja grobnog mesta.

Praktični primer iz prakse

Zamislimo porodicu iz Beograda koja poseduje porodičnu grobnicu sa tri mesta. Vlasnik je upisan na dedu, koji je preminuo 1995. Njegova deca nikada nisu prenela zakup na svoje ime. Kada je unuk pokušao da sahrani svog oca u istu grobnicu, JKP mu je odbilo zahtev dok ne dostavi saglasnosti svih naslednika pokojnog dede i rešenje o nasledstvu. Ceo proces je trajao više od tri meseca.

Porodične grobnice su emotivno i kulturno važne u Srbiji, ali i zahtevaju jasno pravno i porodično uređenje. Pravo na korišćenje ne treba uzimati zdravo za gotovo – svako grobno mesto ima svoju evidenciju, zakupca i pravila. Da biste izbegli neprijatne situacije u najtežim trenucima, važno je na vreme preneti zakup, urediti prava korišćenja i obezbediti saglasnost svih relevantnih članova porodice. Ako niste sigurni kako da to učinite, Pogrebno preduzeće Aleksandar stoji vam na raspolaganju za savet i pomoć u svim administrativnim i praktičnim koracima.