U današnjem digitalnom dobu, kada gotovo svi imaju naloge na društvenim mrežama, imejl adresu, fotografije u virtuelnom prostoru (virtuelna skladišta podataka, engleski: “cloud services”) ili profile na raznim platformama, smrt neke osobe više ne znači samo kraj fizičke prisutnosti — već otvara i pitanje digitalne imovine.

Porodice često ne znaju šta učiniti s profilima na Fejsbuku, Instagramu, Guglu-u ili ličnim imejll adresama. U ovom tekstu ćete pronaći korisne savete kako da postupite sa digitalnim podacima pokojnika, poštujući pritom njihovu privatnost ali i zakonske okvire.

Šta je digitalna imovina?

Definicija i obuhvat

Digitalna imovina predstavlja skup svih tragova koje jedna osoba ostavi za sobom u digitalnom svetu. Danas gotovo svako poseduje brojne onlajn naloge i profile – od društvenih mreža poput Fejsbuka, Instagrama, Linkdina ili Iks (bivši Tviter), do imejl adresa na platformama kao što su Džimejl (engleski: Gmail), Outlook i Jahu (engleski: Yahoo). Tu su i različiti servisi virtuelnog prostora (engleski: “cloud services”), poput Gugl drajva, Dropboksa ili Iklauda (engleski: “Google Drive”, “Dropbox” ili “iCloud)”, gde mnogi čuvaju lične fotografije, video zapise i dokumenta.
Pored toga, digitalna imovina obuhvata i onlajn kupovine, pretplate na servise poput Netfliksa, Amazona ili Spotifaja (engleski: “Netflix”, “Amazon” ili “Spotify”), kao i lične blogove, komentare i recenzije koje osoba ostavlja širom interneta. U modernom dobu, gde se gotovo sve beleži i deli digitalno, ovi podaci postaju značajan deo nečijeg života i identiteta.

Nakon smrti voljene osobe, porodica se često suočava s pitanjem šta učiniti sa svim tim digitalnim tragovima. Mnogi ostanu iznenađeni količinom podataka i naloga koji postoje — od društvenih profila do fotografija i video materijala. Dilema se tada svodi na to da li sve te sadržaje treba obrisati, sačuvati kao uspomenu ili ih jednostavno ostaviti netaknute. Upravo zato je važno na vreme razmisliti o digitalnoj imovinii, jer ona danas predstavlja produžetak nečijeg života i prisustva u online prostoru.

Zašto je važno urediti digitalnu imovinu?

Uređivanje digitalne imovine postaje sve važniji korak nakon smrti voljene osobe, jer se njome štite kako privatni podaci pokojnika, tako i emotivni život njegove porodice. Danas kada gotovo svi posedujemo više naloga i profila na internetu, neuređeni digitalni tragovi mogu stvoriti niz neželjenih situacija ako se blagovremeno ne pristupi njihovom upravljanju.

Jedan od ključnih razloga zašto je važno obratiti pažnju na digitalnu imovinu jeste zaštita privatnosti pokojnika i njegove porodice. Neaktivni nalozi često postaju laka meta za hakere, koji mogu zloupotrebiti identitet preminule osobe za lažne profile, prevare ili krađu podataka. Nažalost, bilo je slučajeva u kojima su kompromitovani nalozi korišćeni za slanje spam poruka ili lažno predstavljanje, čime se dodatno povređuju osećanja porodice. Blagovremeno zatvaranje naloga sprečava ovakve zloupotrebe i obezbeđuje digitalni mir pokojnika.

Takođe, zatvaranje digitalnih naloga može pomoći članovima porodice da lakše zatvore bolno životno poglavlje. Mnogima je teško da na društvenim mrežama iznova nailaze na fotografije, statusne objave ili rođendanske podsetnike pokojnika, što može izazvati emocionalnu uznemirenost. U takvim situacijama, deaktivacija ili memorijalizacija naloga pomaže u procesu tugovanja i omogućava porodici da nađe svoj način da se oprosti.
S druge strane, digitalna imovina može imati i vrednost uspomene, naročito kada su u pitanju fotografije, porodični video zapisi, imejl prepiske ili lični blogovi koje je pokojnik kreirao. Čuvanje tih materijala može imati neprocenjivu vrednost za buduće generacije – unuci, praunuci i bliži rođaci mogu na taj način osetiti duh i prisustvo osobe koju možda nisu imali priliku da upoznaju. U digitalnim tragovima često se kriju priče, stavovi i emocije koje ne ostaju zapisane ni na papiru ni u sećanju.

Pored emotivnih i tehničkih aspekata, digitalna imovina pokreće i važno pravno i etičko pitanje. U situacijama kada preminuli nije ostavio jasne instrukcije o tome šta želi da se desi sa njegovim digitalnim nasleđem, porodica se može naći u dilemi – da li da sve obrišu ili da zadrže deo podataka kao uspomenu. Budući da u Srbiji ne postoje posebni zakoni koji se bave digitalnom imovinom, već se primenjuju opšti principi nasleđivanja, odluka često pada na lični osećaj porodice i njihovu procenu šta bi pokojnik želeo. Zbog toga je preporučljivo da svako, dok je živ, barem okvirno izrazi svoje želje u vezi sa svojim digitalnim prisustvom, bilo kroz razgovor sa najbližima, bilo kroz pisani dokument ili tzv. digitalnu oporuku.
U svetu koji sve više zavisi od interneta, vođenje računa o digitalnoj imovini više nije stvar luksuza ili tehničke pismenosti – to je čin odgovornosti, poštovanja i brige, kako za one koji su nas napustili, tako i za one koji ostaju.

Ko ima pravo da upravlja digitalnim nalozima pokojnika?

Kako smo napomenuli, u Srbiji pravni okvir nije u koraku sa tehnološkim napretkom, tako da trenutno ne postoji zakon koji direktno reguliše digitalnu imovinu, već se primenjuju opšti principi nasleđivanja i zaštite podataka. U tom smislu, pravo na upravljanje nalozima u praksi imaju zakonski naslednici (deca, supružnici, roditelji), izvršilac testamenta – ukoliko je pokojnik ostavio precizno uputstvo ili osoba kojoj je poverena šifra ili pristup od strane pokojnika, pre smrti.

Procedure različitih platformi o sudbini naloga preminulih korisnika

Većina platformi ima vlastite procedure i politike privatnosti i zato je neophodno postupati u skladu sa uslovima korišćenja te određene platforme. U nastavku je kratak pregled nekih najzastupljenijih platformi i njihovih procedura za ragulisanje naloga koji pripadaju preminulim osobama:

• Fejsbuk (engleski: “Facebook”) nudi dve mogućnosti u ovim situacijama. Prva je da nalog preminule osobe ostane aktivan uz opciju “memorijalizacije naloga” koja nudi mogućnost očuvanja naloga kao digitalnog spomenika, gde prijatelji mogu ostavljati svoje poruke ali se ne može dalje objavljivati sadržaj. Druga mogućnost je trajno ukidanje naloga.
• Instagram nudi iste opcije kao i Fejsbuk, obzirom da su u vlasništvu iste kompanije.
• Gulg (engleski: “Google”) nudi opciju “upravljač neaktivnim nalogom” kojom se određuje šta će se desiti sa nalogom ukoliko postane neaktivan nakon određenog vremena. Takođe, moguće je ustupiti pristup nalogu pouzdanim osobama. Druga opcija koju nude je brisanje naloga.
• Ostale platforme poput Linkdina, Tiktoka, Iksa i druge (engleski: “Linkedin”, “TikTok”, “X”) daju mogućnost trajnog ukidanja naloga ili nemaju jasno definisana pravila za ovu situaciju.

Za više detaljnih informacija, posetite linkove pojedinačnih platformi i pronađite odgovore koji vam trebaju (napomena: u nastavku su ponuđeni linkovi ka željenim stranicama koji su relevantni u momentu pisanja ovog teksta, dok se u budućnosti mogu menjati):

• Fejsbuk formular za “memorijalizaciju” naloga: Memorialization Request
• Fejsbuk stranica za ukidanje naloga: Special Request for Deceased Person’s Account
• Instagram formular za “memorijalizaciju” ili uklanjanje naloga- Memorialized Account Request
• Gugl formular za uklanjanje naloga preminulog korisnika: kliknite  ovde.

Napomena: ovaj tekst služi isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet. Svaka situacija vezana za nasleđivanje digitalne imovine može imati specifične okolnosti i zahteva pažljivu stručnu procenu. Ukoliko se nalazite u takvoj situaciji, preporuka je da se obratite advokatu koji će vam pružiti stručnu podršku i pravne smernice u skladu sa vašim konkretnim slučajem.